Početnički problemi u web dizajnu

Krene neko da se hvali: Imam sjajno dizajniran sajt..........vao.  Uložio sam u njega brdo novca..............vao. Ajd da ga nađemo na googl-u.................what the f#%k...........Nije na prvoj, nije na drugoj, posle ga već nema smisla ni tražiti. Ostaje samo lepa uspomena na ideju koja je mogla da ima dobru priču. 

Po meni SEO je jedna od najkontroverznijh tema koju  pratim na netu. Ujedno jedna od oblasti koja je veoma dinamična u pogledu inovacija sa jedne strane i domišljatosti sa druge.A i veoma profitabilna oblast za one koji zaista znaju da je rade.Jer vidljivost na pretraživačima može da bude razlika između uspeha i propasti, pogotovo za one čije je poslovanje direktno vezano za internet gde je konkurencija veoma jaka.

Zašto naglašavam za one koji znaju to da rade, iz prostog razloga, na osnovu onoga što sam imao prilike da saznam. Na duže staze, ispravno urađena optimizacija rezultira time da sajt bude rangiran među prvima duže vreme. Bez bojazni da će ga googl-ovi moćni algoritmi degradirati. Jer u ovoj priči, googl je taj koji na kraju pobeđuje!

Nekima će više ili manje naslov biti nebulozan, ali poenta  je da želim istaći tromost  i neefikasnost sa jedne i prilagodljivost tržištu sa druge strane,ovim želim obuhvatiti one obrazovne ustanove koje se bave informacionim tehnologijama itd.  Naime, u poslednje vreme pohađam kurs iz elektronskog poslovanja koji organizuje nacionalna služba za zapošljavanje, gde nastavu pohađamo u okviru jedne privatne škole ( da je ne spominjem jer inače bi ličilo na reklamu i tekst bi izgubio poentu), inače  radnja se dešava u Novom Sadu, samim tim i nije teško saznati. Elem, ono što me je navelo da uopšte i počnem  pisati na ovu temu je sledeće.

Prvi razlog je kao što sam naveo, kurs iz elektronskog poslovanja gde se se zaista saznaju nove stvari i gde je internet nešto što čovek zaista može da  iskoristi u svrhu poslovnih aktivnosti , za ličnu afirmaciju, a i za promociju kompanije.
To me dovodi do sledećeg, i po meni najbitnijeg, same ustanove gde pohađamo kurs, naime tu je aktivna i računarska gimnazija. Na prvi pogled mi to i nije bilo interesantno jer sam pomislio da je to jedan od najboljih načina da pokupiš pare onima koji bi želeli da su ˝in˝ i da ne razmišljaš šta će oni dalje.
Ali članak u današnjem Blic-u mi  je  kap koja je prelila čašu i naterala me je da malo više razmišljam na ovu temu. Ukoliko pročitate članak videćete jedne od malih miliona problema sa kojima se suočavaju naši studenti u toku svojih studija ( između ostalog  i ja, dok sam studirao). Ali ono što odmah bode oči na početku  članka je relevantnost naših diploma i koliko one vrede u inostranstvu. A postavlja se i pitanje,koliko je  znanje koje dobijamo u toku studija primenljivo u praksi i koliko ima veze sa zahtevima tržišta. E sad tu dolazi jedna mala gimnazijica, kakve ona ima veze uopšte sa celom pričom. Stvar je sledeća, kada završe srednju školu tu klinci dobijaju sertifikate (kada se sve zbroji to bude jedna solidna knjižica), to su papiri koji su međunarodno priznati od strane CISCO-a, Microsofta-a itd jer rade po njihovim licencama i samim tim oni imaju veštine koje mogu odmah primeniti u praksi i raditi ono što vole i da budu plaćeni veoma solidno, sa samo završenom srednjom.

Zakjučak sa kojim bih želeo da završim je više u formi pitanja. Da li je vredno gubiti vreme, živce, pare (za one koji nemaju tu sreću da su na budžetu) na ustanove koje ni u kakvom smislu se nisu prilagodile današnjici sem po ceni studiranja ( i u tome su veoma adekvatni)?! Ili uložiti novac u jednu privatnu ustanovu koja svojim obrazovnim profilom može da bude veoma koknurentna državnim gorostasima i dobiti znanje sa kojim ćemo biti zadovoljni?!

P.S. Nadam se da će mudri ljudi iz računarske gimnazije pokrenuti bar nešto u formi visoke škole ili slično, jer mi se ne vraća opet u srednju.